Polazak deteta u vrtić je prvo odvajanje iz sigurne, porodične sredine, odnosno prvo odvajanje deteta od roditelja na duže vreme. Često je ovo traumatična situacija koliko za dete, toliko i za roditelje, jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji.
Polaskom u vrtić menja se detetov dotadašnji način življenja i sigurnost porodičnog okruženja menja se za nešto novo i nepoznato. Zato najveći broj dece reaguje plačem ili na neki drugi način protestuje i izražava svoju tugu zbog odvajanja. Manifestacije mogu biti veoma burne i dugotrajne.
Strah od odvajanja je razvojno uslovljen te reakcije deteta ne treba shvatati tragično. Važno je znati da što roditelji teže prihvataju dečije negativne reakcije na odvajanje te i sami imaju emocionalne poteškoće, osećaju strah ili su ambivalenti prema pitanju polaska deteta u vrtić, to će dete duže da se bori sa separacionim strahom.
Period adaptacije zavisi od samog deteta (njegove ličnosti, godina života, razvoja, zdravstvenog stanja), roditelja (na koji način oni razgovaraju sa detetom o vrtiću i kako se oni odnose prema odvajanju i ponašaju u procesu adaptacije) i vaspitača (osobina ličnosti i vaspitnog stila).
Tri su osnovna tipa adaptacije: laka adaptacija, adaptacija srednje težine i teška adaptacija.
Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na promenu sredine dece koja su uspostavila sigurnu i stabilnu emocionalnu vezu sa roditeljima. Adaptacione reakcije prolaze u roku od desetak dana.
Adaptaciju srednje težine imaju deca čiji se promene u ponašanju produžuju i do mesec dana od dana polaska u vrtić.
Teška adaptacija se odnosi se na decu kod koje su uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju pri dolasku u kolektiv, koji traju i po nekoliko meseci.
Najčešći uzroci otežane adaptacije su: prezaštićenost porodice (zbog čega nema incijative u aktivnostima s vršnjacima), autokratska stuktura porodice (zbog čega je dete povučeno i plašljivo), nedostatak iskustva u socijalnim kontaktima s vršnjacima, nerazvijen osećaj sopstvenog identiteta, itd…
Adaptaciju deteta možemo olakšati tako što ćemo pre polaska u vrtić psihički spremiti dete na novodolazeću situaciju – govoriti lepe stvari o vrtiću i igri sa decom. Poželjno je prvih nekoliko dana biti po nekoliko sati sa detetom u vrtiću. Takodje u početku vreme boravka treba da bude dva do tri sata, i svakim danom da se produžava. Na taj način će se dete osećati opuštenije i steći sigurnost.
