Asertivnost je slobodno izražavanje misli, osećanja i uverenja na jasan i direktan način uz uvažavanje prava i vrednosti drugih ljudi i socijalne sredine. Asertivna poruka izražava osobu i izrečena je bez dominiranja, ponižavanja ili degradiranja drugog. Asertivnim ponašanjem u komunikaciji poštujemo mišljenja i stavove drugog, što nužno ne znači da se slažemo sa njima.
Postoje četiri osnovna tipa ponašanja: agresivno, pasivno, pasivno-agresivno i asertivno.
Agresivna osoba izražava svoje misli i osećanja na način na koji ugrožava prava druge osobe a cilj agresije je uspostavljanje kontrole nad drugima i demonstracija moći. Komunikološka poruka je ,,glup si, tvoja osećanja nisu važna, ono što ti želiš nije bitno”.
Osoba pasivnog stila komunikacije ne poštuje svoje potrebe i želje, ne postavlja granice, ne preuzima odgovornost i izbegava konflikt. Njena komunikološka poruka je ,,moja osećanja nisu važna, ti si važniji, ono što ja mislim je nebitno, ti si superiorniji”.
Pasivno-agresivni stil komunikacije podrazumeva sarkastične i ironične primedbe, osoba retko iznosi svoje mišljenje javno, ne pokazuje prava osećanja, optužuje druge za svoje frustracije.
Osoba asertivnog stila komunikacije zna aktivno da sluša, poštuje druge i to traži za sebe, jasno i direktno se izražava i zalaže za sebe, kritikuje ponašanje uz uvažavanje ličnosti, preuzima odgovornost, spremna je da se izvini, iskazuje svoja osećanja i očekivanja.
Primeri asertivnog ponašanja su sledeći: primiti i dati kompliment, tražiti pomoć ili informaciju koja nam je potrebna, izraziti neslaganje s nečijim mišljenjem, reći NE kad nešto ne želimo uraditi, reći šta osećaš i šta misliš,prihvatiti različito mišljenje, izviniti se ako je potrebno, priznati grešku, gledati u oči, govoriti tako da nas jasno čuju.
Svi mi imamo asertivna prava. Ona proizilaze iz samog postojanja čoveka kao ljudskog bića. Podrazumevaju pravo da nas ljudi tretiraju sa poštovanjem, pravo da pogrešimo, pravo da se predomislimo, pravo da ne opravdavamo i ne obrazlažemo svoje ponašanje, pravo da kažemo NE i ne osećamo krivicu zbog toga, pravo da ne razumemo ili ne znamo, pravo na sopstveni izbor, pravo na emocije.
Da bismo radili na svojoj asertivnosti potrebno je prvo da definišemo svoje želje i preuzmemo odgovornost za sopstvena mišljenja, osećanja i ponašanja. Moramo preispitati svoj vrednosni sistem i postaviti lične granice. Zatim treba da naučimo kako da iskažemo svoja prava i želje. Imamo pravo da budemo ljuti, tužni, srećni, razočarani i te emocije smemo da pokažemo potpuno slobodno. Asertivno ponašanje se uči, stoga možemo da vežbamo i da se pripremamo za odredjene situacije. Na taj način sticaćemo samopouzdanje i sigurnost u sopstvene kapacitete te samim tim povećavati motivaciju i snagu za buduća asertivna ponašanja.
