Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga. Zbog prirode nastanka i manifestacije, autizam je vrlo složeni poremećaj. Glavne karakteristike autizma su slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Nedavna istraživanja pokazuju rasprostranjenost od jedan do dva slučaja na 1000 ljudi.
Karakteristike autizma možemo podeliti u 4 oblasti:
- Socijalni razvoj – Ljudi s autizmom nemaju razvijene socijalne veštine i često im nedostaje intuicija ili osećaj za druge ljude u svom okruženju. Imaju problem u tumačenju socijalnih i emocionalnih signala kao i u razumevanju socijalnih odnosa. Teško im je da razumeju šta u odredjenim situacijama drugi ljudi misle ili osećaju. Takodje ne reaguju adekvatno u odredjenim situacijama. Imaju problem da prate razgovor grupe ljudi i u društvu radije ostaju povučeni.
- Verbalna i neverbalna komunikacija – Razvoj govora kod autistične dece je usporen i zato počinju kasnije da govore. Pojedini nikada ne nauče da govore. Tipično za osobe sa autizmom je da nemaju urodjenu potrebu da gledaju u oči onog sa kim razgovaraju.
- Ponavljajuće ponašanje – Za autistične osobe svet deluje izuzetno haotično, nepredvidivo i zbunjujuće. Zato imaju veliku potrebu za rutualnim ponašanjem (idu uvek istim putem, jedu uvek u isto vreme istu hranu, dnevne aktivnosti se izvode uvek istim redom), kompulzije su učestale (slaganje objekata po odredjenom redu, sve se odvija namerno i po pravilima), prisutne su stereotipne radnje (ljuljanje telom, vrtenje glave). Dešava se da u nekim oblastima pokazuju izuzetno veliko interesovanje i tome se onda zdušno posvećuju.
- Senzorna stimulacija – Sve stimuluse iz spoljašnje sredine oni primaju bez filtera. Npr. ako sede u parku oni će sve zvuke čuti odjednom i vrlo intenzivno – razgovor ljudi, saobraćaj, ptice koje cvrkuću i mnoge druge. Ukoliko su preplavljeni tim sadržajima, često se dešava da počinju da vrište ili su agresivni, i posle im je potrebno duže vreme da se smire.
Mnogim autističnim osobama je potrebna pratnju i podrška ceo život od strane drugih osoba. Iako je autizam sam po sebi nezavisan od inteligencije ipak je povećana verovatnoća da će autistična osoba biti smanjenog količnika ineteligencije. Većina može da nauči odredjena ponašanja, kao što su održavanje kontakta očima, da koriste odredjenu gestikulaciju, da se smeju kad se ostali smeju itd. Ako se krene rano s intenzivnim, istrajnim programima edukacije i bihevioralne terapije, može se pomoći da dete dosegne odredjen nivo samostalnosti, socijalnih i kasnije poslovnih veština.
