Anksioznost ili teskoba je psihički fenomen koji predstavlja neizbežan deo svakodnevnog života većine ljudi. Ovaj psihološki mehanizam javlja se kod psihički zdravih ljudi pri izloženosti stresnim situacijama. Medjutim, ponekad anksioznost može biti znak generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP).
Glavna karakteristika ovog poremećaja je hronična teskoba koja je prekomerna, dugotrajna i iracionalna, i koja traje mesecima, najmanje pola godine. Simptomi su stalna zabrinutost za najmanje sitnice, nesigurnost u vezi budućnosti, strah od bolesti, strah za sigurnost ili zdravlje bližnjih, osećaj opšte napetost, sklonost trzanju na minimalni nadražaj, nelagodnost u radu s ljudima. Zbog stalno prisutne napetosti može se javiti i osetljivost na buku, razdražljivost, nemir, slaba koncentracija. Od psihosomatskih simptoma se javljaju problemi sa spavanjem, hronični umor, glavobolja, vrtoglavica, bolovi u mišićima, ali i razni drugi telesni simptomi kao povremeno ubrzan rad srca, ubrzano i otežanog disanje, suva usta, ubrzan rad creva, pritisak u grudima, učestalo mokrenje, smetnje erekcije itd.
Kao i kod većine drugih psihičkih poremećaja, uzrok zašto neko razvije anksiozni poremećaj nije sasvim jasan. Ono što znamo je da je to kombinacija genetskih i sredinskih faktora, kao i da se dva puta češće javlja kod žena.
Ovaj poremećaj spada u grupu blažih psihičkih poremećaja i nije onesposobljavajući, ali bolesnik često oseća hroničnu neprijatnost prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti i to mu umnogome narušava kvalitet života.
Najbolji terapijski pristup lečenju GAP-a je kombinacija farmakoterapijskih i psihoterapijskih metoda lečenja. Farmakoterapijski pristup potreban je za umanjenje i otklanjanje simptoma poremećaja. Medjutim, dugoročno gledano, psihoterapija daje najbolje rezultate. Od psihoterapijskih pristupa najbolje se pokazala kognitivno bihevioralna terapija u okviru koje pacijent uči da razmišlja, da se ponaša i da reaguje drugačije nego do tad, kao i tehnike relaksacije.
