Kada govorimo o ljubavi, često je zamišljamo kao snažno osećanje koje nas preplavi. Ali osećanja su promenljiva. Menjaju se pod uticajem stresa, umora, obaveza i životnih okolnosti. Zato trenutak u kojem više ne osećamo isti intenzitet emocija ne mora da znači da je ljubav nestala.
Zrela ljubav se ne zasniva samo na tome kako se osećamo, već i na tome šta svakodnevno biramo da uradimo za odnos.
Posvećenost znači da smo spremni da razgovaramo i kada je teško, da saslušamo partnera, rešavamo konflikte, pružamo podršku i ulažemo trud u partnerski odnos. Ljubav se često vidi upravo u malim, svakodnevnim postupcima – u pažnji, poštovanju, razumevanju i spremnosti da budemo prisutni.
To, međutim, ne znači da treba trpeti loš odnos. Posvećenost nije isto što i ostajanje u vezi u kojoj postoje nasilje, manipulacija ili stalno nepoštovanje granica. Zdrava ljubav podrazumeva odgovornost oba partnera.
Zaljubljenost se često dogodi. Ljubav se, međutim, gradi.
Zato možda pravo pitanje nije: „Da li danas osećam isto kao na početku?“
Već: „Šta danas činim da naš odnos bude bolji?“
Jer ljubav nije samo ono što osećamo. Ona je i ono čemu smo svakodnevno posvećeni.
