Panični napad je epizoda intenzivnog straha koja traje u proseku oko 10 minuta, i nastupa u odsustvu bilo kakve stvarne opsanosti. Napad panike nije samo jak osećaj anksioznosti, već eksplozija strahova sa najgorim scenarijima. Uključuje osećaj da se trenutno nešto strašno dešava, osoba ima osećaj da umire, gubi kontrolu, da će da poludi ili da će se onesvestiti. Kada su napadi panike učestali govorimo o paničnom poremećaju. Učestalost poremećaja u opštoj populaciji je oko 2%. Žene češće obolevaju u srazmeri 2:1.
Takodje panični napad je povezan sa intenzivnim senzacijama u telu koje se često pogrešno tumače kao telesne reakcije opasne po život. Simptomi koji se javljaju su drhtanje osećaj gušenja, vrtoglavica, pojačano znojenje, srčana aritmija, bolovi u grudima i trbuhu, hladni ili topli talas, obamrlost.
Uprkos tome što mogu biti relativno česti, napadi panike nisu opasni po život kako ih osoba doživljava.
U početku panični napadi su neočekivani, a kasnije osoba razvije sposobnost da ih predvidi te očekuje da će se napad dogoditi u određenoj situaciji.
U periodima između napada panike prisutan je strah od budućih napada ili „strah od straha“ koji osiromašuje življenje i funkcionisanje osobe. Razvijaju se ponašanja izbegavanja, a menjaju se i svojstva ličnosti. Osim što izbegava sve što je plaši, osoba počinje da ispoljava i preteranu zavisnost od drugih, oprez, povlačenje iz socijalnih odnosa, nesigurnost, gubitak samopouzdanja, emocionalnu nestabilnost.
Traumatski životni događaji kao što su odvajanje od značajnih osoba, razvod, teška bolest, smrt člana porodice, prijatelja ili voljene osobe predstavljaju plodno tlo za razvoj paničnog poremećaja.
Optimalno lečenje je integrativno. Lekovi se mogu primenjivati za lečenje vegetativnih simptoma i služe kao priprema za psihoterapijske metode koje su u praksi pokazale efikasnost. Uzimaju se u obzir individualno ispoljavanje psihopatologije i karakteristike ličnosti svakog pacijenta ponaosob.
