Sa razvojne tačke gledišta laganje kod dece je normalna pojava i ukazuje da se kognitivne funkcije razvijaju, da je dete počelo da uočava i razume tudja osećanja i uverenja.
Vrlo često laž može biti uzrokovana strahom od roditeljske reakcije i kazne. Deca misle da će im laganje pomoći da izbegnu kaznu, reakciju roditelja koje se boje i odbacivanje. Takodje, deca lažu kako bi privukla pažnju, da bi izgledala bolje u očima drugih. Dešava se da osećaju da druga deca ili njihovi roditelji ne obraćaju pažnju na njih pa izmišljaju i pričaju različite neistine ili prepričavaju situacije drugačije od onih kakve su zaista bile.
Laganje, takođe, može ukazivati da dete ima aktivnu maštu, te izmišlja priče. Još jedan od razloga može biti kako bi testirala granice roditelja ili okoline. Šta sve može da ne/kaže ili ne/uradi a da se ,,izvuče” bez kritike ili prodje nekažnjeno.
Kada otkrijemo laži i njihovu motivaciju, naš posao nije samo da detetu kažemo da ne laže, da laž neće rešiti problem, već da razgovaramo sa detetom o tome, kako dete vidi situaciju u kojoj se nalazi, da proba da objasni zašto ne govori istinu, šta ga motiviše na takvo ponašanje, da li se nečega plaši, i da zajedno pokušamo da dodjemo do rešenja šta možemo učiniti da se to više ne ponavlja. Samo kritike, bez razumevanja i konstruktivnih predloga, neće rešiti problem. U skladu sa konkretnom situacijom treba isticati pozitivne osobine i kapacitete deteta, pokazati mu da verujemo u njega i mogućnost promene i na taj način izrgradjivati odnos poverenja i jačati samopoštovanje deteta. Vrlo je važno da pohvalimo dete kada kaže istinu, čak i kad nam se ona ne svidja. Moramo detetu objasniti da sam čin govorenja istine ima veći značaj od odredjenog postupka koji je htelo da zamaskira.
Važno je naučiti dete da su grške normalne i da iz njih učimo. Kada dete to shvati neće imati potrebu da prikriva odredjene situacije, laganje neće više biti izbor. Nekada izmišljanje priča može ukazivati na problem koji dete ima pa je dobro izanalizirati koje simboličko ili konkretno značenje ima sama priča za dete. Treba izbegavati jako stroge ili surove kazne jer će se na taj način kod deteta samo povećati strah od istih a to najčešće vodi u nove laži.
Takodje roditelji treba da imaju na umu da ponekad izgovaramo tkz. ,,bele laži”, u situacijama na primer kad ne želimo nekoga da povredimo. One su tad deo socijalnih veština. Veoma važno je da roditelji izgrade atmosferu u kojoj se deca osećaju sigurno da kažu istinu i ispolje svoja osećanja.
