Suočavanje sa dijagnozom kancera je emocionalno preplavljujuće iskustvo koje kao po pravilu vodi kroz prolazak kroz određene emocionalne faze:
● šok i poricanje,
● bes i strah,
● preispitivanje, kajanje i krivica,
● depresija i gubitak i
● prihvatanje.
Redosled prolaska kroz ove faze ne mora biti uvek isti (mada najčešće jeste) i ne moraju svi iskusiti sve navedene emocije. Svaku fazu možemo ilustrovati sa ključnim pitanjem koje nas zaokupira u istoj.
1. Šok i poricanje – ,,Da li se to stvarno meni događa?”
Kada se čuje dijagnoza, osećamo se kao da smo u ružnom snu, i želimo da se probudimo. Ovaj osećaj neverice može ići od poricanja dijagnoze do pretvaranja
da je sve u redu. Faza poricanja je odgovor na nastupajuće životne promene. Poricanje vremenom bledi i tada počinjemo da osećamo druge emocije koje se tiču naše dijagnoze.
2. Bes i strah – ,,Da li ću preživeti?”
Emocije straha i besa su prirodne reakcije na pretnju. Bes u ovom slučaju ima značajnu ulogu za procesuiranje drugih emocija, odnosno omgućava nam da ispoljimo: anksioznost, strahove, frustracije i bespomoćnost. Važno je dopustiti sebi da ispoljimo emocije koje nas okupiraju kroz npr. razgovor sa članovima porodice ili bliskim prijateljima, udaranje u jastuk ili ispuštanje negativnog naboja kroz vrištanje, pisanje dnevnika, šetnju, boravak u prirodi isl.
3. Preispitivanje, kajanje i krivica – ,,Šta sam uradio pogrešno?”
U ovoj fazi možemo kriviti sebe za određene izbore koji mogu ali ne moraju biti povezani sa dijagnozom. Istina je da niko sa sigurnošću ne može znati zašto neki ljudi dobiju rak i preispitivanje prošlosti neće promeniti ono što se dešava danas ili šta će se dešavati sutra. Umesto toga, treba se fokusirati na ono šta se dešava trenutno. Takođe, u ovoj fazi čovek može imati osećaj nepravde i pitati se ,,zašto se ovo baš meni događa?”.
4. Depresija i osećaj gubitka – ,,Ko sam ja sada?”
U ovoj fazi osoba se može osećati kao da ju je dijagnoza kancera ,,progutala”. Karakterišu je stalni osećaji tuge, nedostatak zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije činile zadovoljstvo, nedostatak energije i volje. Depresija takođe dovodi do poremećaja sna, ishrane, problema sa koncentracijom i niskog samovrednova- nja. Od četiri osobe pogođene kancer dijagnozom kod jedne se razvije depresija i tada se naravno preporučuje medikamentna terapija i terapija razgovorom.
5. Prihvatanje – ,,Imam rak, i ja ću se sa tim izboriti!”
Ovo je proces koji se ne dogadja preko noći, ali vremenom postaje deo svako- dnevnog života. Kada smo izrazili žaljenje i sve druge emocije koje su došle sa dijagnozom, postaje lakše da se suočimo sa novom realnošću, da je prihvatimo i damo joj značenje u trenutnim okolnostima. Sa prihvatanjem dolazi nada, a ona utiče na redukciju stresa i značajna je za proces izlečenja.
Dobijanje kancer dijagnoze ili saznanje da se neko vama blizak suočio sa istom, često dovodi do emocija tuge, straha i beznadežnosti. Potpuno je normalno da se tako osećate, ali ukoliko se to osećanje produži na duži perid i imate problema kako da to prebrodite, potražite stručnu pomoć.
