U snu provedemo otprilike trećinu života. Kako bi san delovao regenerišuće na naš organizam, bitni su i kvantitet i kvalitet sna. Potrebno vreme spavanja razlikuje se od osobe do osobe, ali uopšteno gledano odrasli ljudi bi trebalo da imaju 7-8 sati sna, deca 9-13 sati a bebe 12-15 sati. O kvalitetu sna govorimo ako za uspavljivanje nije potrebno duže od 30 minuta te ako nema više od jednog noćnog buđenja koje bi ometalo faze dubokog sna.
San ima izuzetnu važnost na fizičko i mentalno zdravlje:
● pozitivno utiče na raspoloženje te povećava mentalnu i emocionalnu otpornost,
● doprinosi pažnji, donošenju odluka, kreativnosti i društvenim veštinama,
● utiče na pravilno procesuiranje informacija i stvaranje dugotrajne memorije,
● povećava radnu sposobnost, usvajanje novih znanja i rešavanje kompleksnih problema,
● smanjuje promene raspoloženja, stres, bes, impulzivnost,
● smanjuje rizik od somatskih bolesti,
● smanjuje rizik od nesreća i ozleda.
Puno istraživanja bavilo se pitanjem na koji način nedostatak sna utiče na naše mentalno zdravlje? Tako je potvrđena povezanost između sna i emocionalnog stanja – nedostatak sna pojačava negativno raspoloženje, pri čemu pojedinci češće i intenzivnije izražavaju negativne nego pozitivne emocije (npr. ljutnju, strah). Uskraćivanje sna je takodje povezano sa simptomima anksioznosti i uznemirenost, te dugoročno gledano, nedostatak sna može doprineti razvoju generalizovanog anksioznog poremećaja. Pored anksioznosti, dokazana je povezanost između depresije i problema sa spavanjem: studije su utvrdile da su osobe koje pate od insomnije izložene dvostruko većem riziku od razvoja depresije u odnosu na ostale. Manjak sna u dužem periodu ima izražene štetne efekte i na aspekte kognicije: smanjuje se koncentracija, slabi mogućnost učenja i pamćenja, usporava se brzina reakcije, smanjuje se preciznost, opada uspešnost na zadacima kod kojih je potrebna podeljena pažnja.
Šta možete uraditi da poboljšate svoj san?
● pokušajte da idete na spavanje svake noći u isto vreme,
● spavajte najmanje 7-8 sati svake noći,
● spavajte na hladnom, tihom i mračnom mestu,
● izbegavajte svetlo elektronskih uređaja pre odlaska u krevet,
● izbegavajte stimulanse kao što su kafa, energetska pića i alkohol kasno u toku dana,
● izbegavajte obilne obroke pre odlaska u krevet, umesto toga pređite na laganu užinu,
● vežbanje tokom dana vam može pomoći da brže zaspite.
