Dunning – Krugerov efekat je kognitivna pristrasnost odnosno sklonost u okviru koje pojedinci sa ograničenim znanjem ili sposobnostima u određenoj oblasti precenjuju iste. Ovaj fenomen se javlja jer manjak znanja koji te osobe imaju onemogućava tačno sagledavanje realnosti, dovodeći do toga da osobe veruju da su više kompetentni nego što zapravo jesu.
Takođe je prisutan i obrnuti fenomen – visoko nadarene osobe često umanjuju vlastite sposobnosti, pretpostavljajući da su zadaci koji su njima laki takođe laki i za druge osobe, te svoj uspeh ne pripisuju nekim posebnim ličnim znanjima i sposobnostima.
Ovaj fenomen je identifikovan 1999. godine u studiji Davida Dunninga i Justina Krugera. Oni su utvrdili da ljudi sa manjkom kompetencija u nekoj oblasti često ne prepoznaju svoje nedostatke te to dovodi do ,,naduvanih” samoprocena. S druge strane, stručnjaci mogu doživeti ,,sindrom prevaranta”, kada sumnjaju u sopstvene sposobnosti jer pretpostavljaju da su i drugi isto toliko upućeni kao i oni sami.
Dunning – Krugerov efekat se ilustruje kao kriva samopouzdanja u odnosu na kompetencije, koja na početku pokazuje vrhunac prevelikog samopouzdanja (često se naziva ,,planina gluposti”), nakon toga, kako čovek postaje svestan svojih ograničenja kriva opada, a zatim ponovo postepeno raste kako se razvija prava stručnost.
Ovim fenomenom se ističe važnost metakognicije – sposobnosti da se tačno proceni sopstveno znanje i veštine.
