Pod diskalkulijom podrazumevamo poremećaj nerazumevanja veličina i količina, brojeva i matematičkih operacija. Pripada grupi poremećaja učenja i vezuje se za decu, s obzirom da se najčešće otkriva u školskom uzrastu. Oko 5% populacije pati od diskalkulije i pogadja otprilike isto dečake i devojčice.
Kao simptomi diskalkulije javljaju se:
- teškoće u obradi brojeva, količina i veličina – npr. oni znaju za broj 5 ali ne znaju koliko zaista 5 iznosi u kvantitativnom smislu, ne znaju da li je 5 veće ili manje od nekog drugog broja.
- teškoće u razumevanju da jedan broj ima vezu i da stoji u nekom odnosu sa drugim brojevima – npr. razlika izmedju 10 i 5 je takodje 5, ali oni taj odnos ne mogu da shvate.
- teškoće u osnovnim matematičkim operacijama (plus, minus, množenje, deljenje) – ne razmeju pravila računanja, pa im zbog toga treba puno vremena za izradu elementarnih zadataka i ne mogu da ustanove greške koje su napravili.
- nemaju intuitivan osećaj za brojeve – npr. 10+11=110 , oni ne mogu da prepoznaju da tu nešto nije u redu
- ne mogu da koriste logiku u razmišljanju – npr. kod operacija množenja ne pronalaze nikakav smisao u brojevnom nizu
]Dijagnoza se postavlja kada se zadovolje sledeći kriterijumi:
- postoje teške tečkoće pri računanju,
- ne postoji deficit inteligencije (IQ je ili prosečan ili natprosečan),
- ne postoji oštećenost organa vida i sluha i
- na testu iz matematike postižu rezulat lošiji od 93% svojih vršnjaka.
Uzroci diskalkulije nisu u potpunosti objašnjeni ali se zna da geni igraju veliku ulogu. Rizik da se dobije diskalkulija je 10 puta veća ukoliko je ima jedan roditelj. Utvrdjeno da su kod osoba pogodjenih ovim poremećajem delovi mozga odgovorni za obradu brojeva i matematičkih operacija slabije povezani sinaptičkim vezama. Takodje je radna memorija oštećena, što u konkretnom slučaju znači da ne mogu da računaju ,,iz glave” (uvek se pomažu računanjem na prste) niti mogu da rešavaju tekstualne zadatke.
Kao posledice diskalkulije javljaju se smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje. Često deca sa diskalkulijom razvijaju različite strahove; od škole, od ispita, od neuspeha i u skladu s tim nije retkost da beže sa časova ili potpuno odustaju od školovanja. Takodje se kao posledica javljaju problemi sa koncentracijom, depresija i psihosomatski simptomi (glavobolje, bolovi u stomaku, noćno mokrenje u krevet). Uporedo sa diskalkulijom kod 20 do 30% dece se javlja i poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i čak 30 do 40% dece ima teškoće pri čitanju i pisanju.
Samo vežbanje matematičkih zadataka je kontraproduktivno, jer ne vodi ka uspehu, već samo ka novim razočaranjima. U okviru terapije rade se specifične vežbe, sa konkretnim predmetima, najčešće sa kockicama. Učenje je usmereno na izgradnju odgovarajućih strategija razmišljanja (kako razmišljamo kod odredjenih zadataka). Takodje terapija podrazumeva trening radne memorije. Poseban segment zauzima psihoterapija odnosno rad na povećanju samopouzdanja, samovrednovanja i prevazilaženju strahova i anksioznosti.
