Burnout sindrom ili sindrom sagorevanja je stanje emocionalne, fizičke i mentalneiscrpljenosti uzrokovane preteranim i dugotrajnim stresom. Dogadja se kada je osoba preplavljena zadacima, hronično emocionalno iscrpljena i nesposobna za daljeispunjenje stalnih zahteva. Kako se stres nastavlja, osoba počinje gubiti interesovanje i motivaciju koja ju je dovela od preuzimanja odredjene uloge na samom početku.
Simptomi mogu biti:
● kognitivni – manifestuju se kao osećaj krivice, niskog samopouzdanja i smetnje pamćenja koje proizilaze iz opterećenosti poslom,
● emocionalni – često se opisuju kao osećaj teskobe, frustracije i razočaranja koji se javljaju pri razmišljanju i boravku na poslu,
● somatski (telesni) – hronični umor i osećaj iscrpljenosti, poremećaj spavanja,
● bihevioralni – tiču se promena u ponašanju. Pojedinci koji pate od burnout sindroma imaju problem s opuštanjem, a ponekad utehu pronalaze u nekoj od nezdravih aktivnosti, poput pušenja ili učestale konzumacije alkohola,
● interpersonalni (medjuljudski) – osoba se često povlači u sebe i izbegava kontakte s okolinom, kako na poslu, tako i u privatnom životu.
Burnout sindrom od svog nastanka prolazi kroz više faza: u početku osoba sa entuzijazmom odlazi na posao, idealizuje radno mesto i kolege i često zanemaruje ostale segmente života. Pretrpavanje poslom i manjak odmora su karakteristični za sledeću fazu. Tada nastupaju i teškoće u odnosima i prenošenje nezadovoljstva na porodicu. U sledećoj fazi dolazi do razočaranja koje osobu čini ranjivom i nepoverljivom i vodi ka hroničnom nezadovoljstvu na poslu. Javlja se povlačenje u sebe, osoba je emocionalno opustošena i sa razvijenim psihosomatskim tegobama.
Šta možemo uraditi za sebe kako u prevenciji burnout sindroma?
● Odvojite neko vreme samo za sebe i za aktivnosti u kojima uživate. Obezbedite sebi mentalni odmor od iscrpljujućeg posla.
● Bavite se fizičkom aktivnošću. Time se podstiče lučenje hormona sreće serotnina i endorfina koji dobro utiču na raspoloženje.
● Razgraničite privatne od poslovnih aktivnosti. Posle radnog vremena pokušajte da ne razmišljate o poslovnim obavezama. Dugoročno zanemarivanje privatnog života ima loše posledice na kompletno psihofizičko zdravlje.
● Imajte otvorenu komunikaciju sa prijateljima i kolegama. To je osnov dobrih privatnih i poslovnih odnosa. Ukoliko postoji problem, u komunikaciji sa kolegama možete doći do rešenja, a takodje vam prijatelji mogu ukazati da sagledate neku situaciju iz drugog ugla te promenite vidjenje na istu.
● Obratite se stručnjacima. Ukoliko ste hronično preplavljeni problemima, emocionalno iscrpljeni, ne čekajte da simptomi predju u telesnu manifestaciju. Javite se na vreme za pomoć u rešavanju problema. Doživljaj stresa je individualno iskustvo, samim tim zahteva pronalaženje načina za prevazilaženje stresa koji vama najviše odgovaraju (individaulan pristup).
