Iako ova izjava zvuči grubo i izaziva brojne polemike, psihološka istraživanja evolutivne i socijalne psihologije pokazuju da se u njoj može prepoznati obrazac koji je često prisutan u međuljudskim odnosima.
Mnoge žene vrednuju pažnju, emocionalnu uključenost i potvrdu zainteresovanosti kao važne pokazatelje partnerove namere. Zbog toga seksualna dostupnost ponekad postaje način učvršćivanja veze, održavanja partnerovog interesa ili dobijanja emocionalne potvrde. U tom smislu, seks nije cilj sam po sebi, već sredstvo za ostvarivanje bliskosti, pažnje i osećaja važnosti.
Sa druge strane, muškarci su u proseku skloniji da pažnju, vreme, udvaranje i emocionalnu investiciju koriste kao put ka ostvarivanju seksualne bliskosti. To ne znači da im nije stalo do partnerke ili emocija, već da je seksualna povezanost često jedan od centralnih načina na koji doživljavaju privrženost i potvrdu odnosa.
Naravno, postoje brojni izuzeci i individualne razlike. Ipak, kada posmatramo šire obrasce ponašanja, ova izjava opisuje dinamiku koja se relativno često sreće u partnerskim odnosima.
Možda upravo zato izaziva toliko reakcija – ne zato što je apsolutna istina, već zato što mnogi ljudi u njoj prepoznaju iskustva iz sopstvenog života. Psihološki gledano, iza nje se krije jednostavna činjenica: ljudi često koriste ono što imaju ili smatraju vrednim kako bi dobili ono za čim najviše tragaju.
