Način na koji doživljavamo sopstvene greške može promeniti način na koji doživljavamo sebe. Nekada nakon greške pomislimo: „Pogrešio sam.“ A nekada: „Sa mnom nešto nije u redu.“ Na prvi pogled razlika deluje mala, ali u psihologiji pravi ogromnu razliku.
Na terapiji često čujem rečenice poput: „Ja sam neuspeh“ ili „Nisam dovoljno dobar.“ Te rečenice retko nastanu zbog same greške. Nastanu kada grešku počnemo da doživljavamo kao dokaz da nešto nije u redu sa nama.
Krivica je emocija usmerena na naše ponašanje. Ona govori: „Uradio sam nešto pogrešno.“ Zato nas podstiče da preuzmemo odgovornost, izvinimo se i učimo iz svojih postupaka.
Sram, međutim, govori: „Ja sam pogrešan.“ On nije vezan za naše ponašanje, već za naš identitet. Dok nas krivica podstiče da popravimo svoje postupke, sram nas tera da se povučemo i poverujemo da nismo vredni ljubavi i prihvatanja.
Ako ste odrastali uz poruke poput: „Šta nije u redu s tobom?“, „Nikad nisi dovoljno dobar“ ili „Zbog tebe me je sramota“, moguće je da ste naučili da svaku grešku tumačite kao potvrdu da sa vama nešto nije u redu. Zato danas, umesto „Pogrešio sam“, možda automatski pomislite: „Ja nisam dovoljno dobar.“
Greška govori nešto o našem postupku. Ne govori ništa o našoj vrednosti.
Kada naučimo da razlikujemo ono što smo uradili od onoga što jesmo, pravimo jedan od najvažnijih koraka ka zdravijem odnosu.
