Samopouzdanje nije osobina sa kojom se rađamo — ono se gradi i razvija kroz iskustvo, odnose i način na koji razgovaramo sami sa sobom. Nisko samopouzdanje često nas sputava da prepoznamo svoje kvalitete, donesemo odluke ili zakoračimo u nešto novo. Dobra vest je da se osećaj sopstvene vrednosti može jačati, korak po korak.
1. Vežba ogledala – razgovor sa sobom
Svako jutro ili veče stani pred ogledalo, pogledaj se u oči i izgovori tri rečenice:
• „Vredna/vredan sam.“
• „Dajem sve od sebe.“
• „Dovoljna/dovoljan sam tačno ovakav kakav jesam.“
U početku može delovati neprirodno, ali sa vremenom ćeš primetiti promenu u načinu na koji doživljavaš sebe. Reči imaju moć da oblikuju naš unutrašnji dijalog.
2. Dnevnik uspeha
Svake večeri zapiši tri stvari koje si tog dana uradio/la dobro — bez obzira koliko male bile.
Može to biti: „Odgovorio/la sam na mejl koji sam dugo odlagao/la“, „Prošetao/la sam umesto da ostanem kod kuće“, ili „Bio/la sam iskren/a prema sebi“.
Ova vežba pomaže da fokus pomeriš sa onoga što ne ide na ono što već jeste dovoljno dobro.
3. Postavljanje granica
Samopouzdanje se ne meri samo time koliko verujemo u sebe, već i time koliko poštujemo svoje granice.
Pokušaj da prepoznaš situacije u kojima kažeš „da“, iako misliš „ne“. Sledeći put zastani, udahni i dozvoli sebi da izabereš ono što ti zaista prija.
Postavljanje granica je čin samopoštovanja, a samopoštovanje je temelj samopouzdanja.
4. Zamisli svog najboljeg prijatelja
Kada pogrešiš, zapitaj se: Šta bih rekao/la svom najboljem prijatelju u istoj situaciji?
Sigurno ne bi bio/la strog/a, već podržavajuća.
Pokušaj da tu istu blagost primeniš prema sebi. Ova vežba razvija unutrašnji glas podrške, umesto kritičara.
5. Vežba hrabrosti – mali koraci van zone komfora
Odaberi jedan mali izazov dnevno: započni razgovor s nepoznatom osobom, prijavi se na radionicu, iznesi svoje mišljenje na sastanku.
Svaki put kada uradiš nešto što te pomalo plaši, tvoj mozak uči da si sposoban da se nosiš sa nelagodom — i samopouzdanje prirodno raste.
Samopouzdanje ne dolazi iz savršenstva, već iz autentičnosti — iz toga da prihvatimo sebe sa svim manama, ali i sa snagama koje često zaboravljamo da priznamo.
Ako primetiš da ti je teško da ovo radiš sam/a, razgovor sa psihoterapeutom može biti dragocen korak.
Podrška nije znak slabosti — ona je pokazatelj da si spreman/a da rasteš.
