Problemi sa koncentracijom, impulsivnost i nemirom često se automatski povezuju sa ADHD-om. Ipak, važno je znati da mnogi poremećaji imaju slične simptome, zbog čega samodijagnoza može biti nepouzdana.
ADHD je neurološko-razvojni poremećaj koji obično počinje u detinjstvu i može trajati u odraslom dobu. Glavni simptomi su:
• poteškoće sa pažnjom
• impulsivnost
• hiperaktivnost
• problemi sa organizacijom
Ključno je da su simptomi prisutni od ranog uzrasta i da značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje.
Poremećaji koji se često mešaju sa ADHD-om
1. Anksiozni poremećaji
Osobe sa anksioznošću mogu delovati rasejano, nemirno i imati poteškoće sa koncentracijom. Međutim:
• kod anksioznosti je pažnja ometena brigama i strahovima
• simptomi se često javljaju u određenim situacijama
• nema istorije problema sa pažnjom u detinjstvu
Kod ADHD-a, pažnja je nestabilna i kada osoba nije anksiozna.
2. Depresija
Depresija može dovesti do:
• smanjene koncentracije
• gubitka motivacije
• mentalne usporenosti
Razlika je u tome što se kod depresije ovi simptomi javljaju zajedno sa dugotrajnim lošim raspoloženjem, bezvoljnošću i gubitkom interesovanja, dok je kod ADHD-a raspoloženje često promenljivo, ali ne trajno sniženo.
3. Bipolarni poremećaj
ADHD i bipolarni poremećaj često se mešaju zbog:
• impulsivnosti
• pojačane energije
• brzog toka misli
Ključna razlika je u tome što kod bipolarnog poremećaja simptomi dolaze u epizodama (manija/depresija), dok su kod ADHD-a stalni i hronični.
4. Poremećaji iz spektra autizma (PSA)
I ADHD i autizam mogu uključivati:
• probleme sa pažnjom
• impulsivnost
• teškoće u socijalnim situacijama
Međutim, kod autizma su izraženiji problemi u socijalnoj komunikaciji, rigidni obrasci ponašanja i specifična interesovanja, dok osobe sa ADHD-om često žele socijalni kontakt, ali imaju poteškoće u njegovom održavanju.
5. Traumatska iskustva i PTSD
Trauma može izazvati:
• hiperbudnost
• probleme sa pažnjom
• emocionalnu impulsivnost
Razlika je u tome što su simptomi povezani sa konkretnim stresnim ili traumatskim događajem, dok ADHD nije posledica traume, iako trauma može pogoršati postojeće simptome.
Problemi sa pažnjom ne znače uvek ADHD. Razlikovanje ovog poremećaja od drugih stanja ključno je za dobijanje odgovarajuće podrške i tretmana. Ako postoji sumnja, najbolji korak je konsultacija sa stručnjakom.
