Krivica i stid su slične, ali različite emocije, i obe imaju veliki uticaj na način na koji doživljavamo sebe i odnose sa drugima. Razlike su sledeće:
Kod krivice je fokus na postupak. Osoba oseća da je uradila nešto loše (npr. „Pogrešio/la sam, povredio/la sam nekoga“).
Takođe krivica može biti konstruktivna – podstiče nas da ispravimo grešku, izvinimo se ili promenimo ponašanje. U osnovi krivice je misao „Uradio/la sam nešto loše.“
Kod stida fokus je na identitetu. Osoba oseća da je ona sama loša („Ja sam bezvredan/na“, „Sa mnom nešto nije u redu“). Stid je često destruktivan jer napada ličnost, a ne ponašanje, i može voditi u povlačenje, osećaj bezvrednosti ili depresiju.
U osnovi je misao: „Ja sam loš/a.“
Na primer, ako kasnimo na važan sastanak, razlika između ova dva osećanja bi bila:
• Krivica: „Pogrešio/la sam što sam zakasnio/la. Treba da se izvinim.“
• Stid: „Ja sam neodgovorna osoba. Nikad ništa ne radim kako treba.“
Zašto je važno razlikovati?
• Krivica nas može motivisati da rastemo i popravljamo odnose.
• Stid nas često blokira i otežava da verujemo da zaslužujemo ljubav i prihvatanje.
U psihoterapiji često se radi na tome da se stid pretvori u zdravu krivicu – jer je lakše promeniti postupke nego ceo osećaj identiteta.
