Ova sintagma najčešće se povezuje sa radom dr. Gabora Matéa, kanadskog lekara poznatog po istraživanju veze između stresa, potisnutih emocija i telesnih bolesti.
Glavna ideja je da telo često reaguje umesto nas kada emocije, potrebe i unutrašnji konflikti ostanu neizraženi. Ako osoba dugo potiskuje bes, tugu, iscrpljenost ili sopstvene potrebe radi drugih, organizam to na kraju “izgovori” kroz simptome, pa i ozbiljne bolesti.
Osnovne poruke psihosomatike kod Matéa su:
1. Veza između stresa i bolesti
• Hronični stres, naročito onaj koji ne prepoznajemo ili potiskujemo, duboko utiče na imuni sistem, hormone i nervni sistem.
• Telo reaguje kada um odbija da prizna emocionalnu bol.
2. Obrasci ličnosti koji povećavaju rizik
Mnogi oboleli od hroničnih ili autoimunih bolesti imaju slične psihološke crte:
• teško im je da kažu „NE“ (preuzimaju previše obaveza),
• potiskuju bes i tugu,
• imaju jaku potrebu da budu „dobri“ i prihvaćeni,
• često stavljaju tuđe potrebe ispred svojih.
3. Bolest kao poruka
• Bolest nije „kazna“ nego signal – telo pokušava da izrazi ono što osoba emocionalno ne može ili ne sme.
• Kada naučimo da slušamo te poruke, otvaramo put ka isceljenju.
4. Važnost autentičnosti
• Dugoročno zdravlje zavisi od toga da li živimo u skladu sa sobom, a ne samo u skladu sa očekivanjima drugih.
• Autentičnost (da znamo ko smo i šta nam treba) važnija je od konstantne „pristojnosti“ ili ugodnosti drugima.
5. Put ka isceljenju
• Prepoznavanje sopstvenih emocija i potreba.
• Učenje da kažemo „NE“ bez osećaja krivice.
• Negovanje odnosa u kojima možemo biti iskreni.
• Briga o sebi ne znači sebičnost – to je uslov zdravlja.
