Teorija vezanosti je psihološka teorija koju je razvio John Bowlby sredinom 20. veka, a kasnije je detaljno istraživala i proširila Mary Ainsworth. Ona objašnjava kako se emocionalne veze između dece i njihovih roditelja oblikuju i kakav uticaj imaju na razvoj ličnosti, emocionalnu regulaciju i odnose u odrasloj dobi.
Osnovne postavke teorije vezanosti
1. Vezanost je biološki utemeljena potreba
Ljudi (kao i druge životinje) razvili su sistem vezanosti radi preživljavanja – deca traže blizinu roditelja koji pruža sigurnost i zaštitu.
2. Sigurna baza
Kada dete ima pouzdanu i osetljivu brigu, razvija osećaj sigurnosti. To mu omogućava istraživanje sveta jer zna da se može vratiti „sigurnoj bazi“.
3. Unutrašnji radni modeli
Na osnovu ranih iskustava dete razvija mentalne modele o sebi („jesam li vredan ljubavi?“) i drugima („mogu li verovati drugima?“). Ti obrasci utiču na kasnije odnose, uključujući prijateljstva i romantične veze.
Tipovi vezanosti u „Stranoj situaciji“
1. Sigurna vezanost
Dete pokazuje poverenje, tuguje kad roditelj ode, ali se brzo uteši pri povratku.
– Odrasli sa sigurnom vezanošću obično imaju zdrave, stabilne odnose.
2. Nesigurna – izbegavajuća vezanost
Dete izbegava kontakt i često deluje kao da mu roditelj nije potreban.
– U odrasloj dobi može voditi ka distanci i poteškoćama u emocionalnoj bliskosti.
3. Nesigurna – ambivalentna/anksiozna vezanost
Dete je vrlo uznemireno pri odvajanju, ali se teško smiruje i kad se roditelj vrati.
– Odrasli mogu pokazivati strah od napuštanja i potrebu za stalnim uveravanjem.
4. Dezorganizovana vezanost
Dete pokazuje kontradiktorna ponašanja (npr. traži blizinu, a zatim je odbija). Često povezana s traumom, zlostavljanjem ili zanemarivanjem.
– U odrasloj dobi može se manifestovati kroz poteškoće u regulaciji emocija i odnosima.
