Samopouzdanje kod dece podrazumeva poverenje u sopstvene sposobnosti, osećaj vrednosti i spremnost da probaju nove stvari čak i kada postoji rizik od greške ili neuspeha.
Faktori koji utiču na razvoj samopouzdanja
1. Porodično okruženje – ljubav, podrška i sigurnost koje dete oseća kod kuće.
2. Stil vaspitanja – autoritativan stil (topao i dosledan) najviše podstiče razvoj samopouzdanja.
3. Iskustva uspeha i neuspeha – kroz igru, školu, sport i odnose sa vršnjacima.
4. Pohvala i priznanje – način na koji odrasli reaguju na detetove napore.
5. Modeli ponašanja – dete uči samopouzdanje gledajući roditelje i druge značajne osobe.
Načini za podsticanje samopouzdanja kod dece:
• Bezrezervna ljubav i prihvatanje – dete treba da zna da je voljeno bez obzira na rezultate.
• Realne pohvale – hvaliti trud i upornost, a ne samo uspeh (“Vidi kako si se potrudio” umesto “Ti si najpametniji”).
• Davanje izbora – uključivanje deteta u donošenje odluka jača osećaj kontrole.
• Podsticanje samostalnosti – dozvoliti detetu da samo reši problem ili obavi zadatak.
• Konstruktivno suočavanje sa greškama – učiti decu da su greške normalan deo učenja.
• Postavljanje realnih očekivanja – zadaci treba da budu izazovni, ali dostižni.
• Podrška u interesovanjima – pomoći detetu da razvija talente i hobije.
• Negovanje socijalnih veština – učiti decu saradnji, deljenju i rešavanju konflikata.
Signali zdravog samopouzdanja kod dece
• Spremna su da probaju nove stvari.
• Pokazuju inicijativu u igri i učenju.
• Prihvataju i uspehe i neuspehe bez preterane anksioznosti.
• Pokazuju empatiju i pozitivne odnose sa vršnjacima.
• Imaju zdravu sliku o sebi (ni precenjenu ni potcenjenu).
Kada obratiti pažnju?
Ako dete često:
• govori da “ne može” ili “nije dovoljno dobro”,
• izbegava nove situacije,
• pokazuje izrazitu nesigurnost ili strah od neuspeha,
• povlači se iz društva ili reaguje agresivno,
to može ukazivati da mu je potrebna dodatna podrška – od roditelja, pedagoga ili psihologa.
