Bes je kompleksna emocionalna reakcija na percipiranu pretnju, nepravdu ili frustraciju. On ima važnu evolutivnu funkciju – mobilizuje organizam na akciju, povećava fiziološku pobuđenost i usmerava pažnju na izvor problema. Na taj način pomaže da se zaštitimo i reagujemo kada su naše potrebe ili integritet ugroženi.
Iz psihološkog ugla, bes ne zavisi samo od spoljašnjih događaja već i od načina na koji ih interpretiramo. Dve osobe u istoj situaciji mogu reagovati različitim emocijama, što pokazuje da uverenja i očekivanja snažno oblikuju doživljaj besa.
Na fiziološkom nivou, bes aktivira simpatički nervni sistem – ubrzava rad srca, podiže krvni pritisak i povećava lučenje adrenalina. Ova reakcija priprema telo na „borbu“, ali hronično prisustvo besa bez konstruktivnog izražavanja može dovesti do stresa i psihosomatskih posledica.
Psiholozi razlikuju zdrav od destruktivnog besa. Zdrav podrazumeva asertivnu komunikaciju nezadovoljstva bez ugrožavanja drugih, dok destruktivan uključuje agresiju, impulsivno ponašanje ili potiskivanje koje kasnije dovodi do naglih ispada.
Regulacija besa važan je deo emocionalne inteligencije. Ona obuhvata prepoznavanje signala u telu, uočavanje okidača i primenu strategija poput kognitivnog reframinga, disanja, fizičke aktivnosti ili konstruktivnog dijaloga. Kada se pravilno razume i usmeri, bes prestaje da bude pretnja i postaje signal koji ukazuje na dublje potrebe i vrednosti.
