Pasivna agresivnost je oblik ponašanja koje svi prepoznajemo, ali ga je teško definisati dok ga ne doživimo. Nije otvorena svađa, nije direktno “ne” – ali stvara frustraciju i udaljava ljude.
Šta je pasivna agresivnost?
U psihologiji, pasivna agresivnost znači indirektno izražavanje ljutnje ili otpora. Umesto otvorenog razgovora, osoba pokazuje nezadovoljstvo kroz:
• odlaganje obaveza,
• “zaboravljanje” dogovora,
• sarkazam,
• tišinu ili minimalan trud,
• ignorisanje.
Na površini sve djeluje normalno, ali ispod tinja otpor.
Zašto nastaje?
Koren često leži u ranom iskustvu – ako je direktno pokazivanje ljutnje bilo kažnjavano, osoba razvija obrasce prikrivenog izražavanja. Pasivna agresivnost se povezuje sa:
• strahom od konflikta,
• nedostatkom asertivnih veština,
• osećajem nemoći.
Posledice u odnosima
Iako nema vike, pasivna agresivnost stvara napetost i nesigurnost. Partner, prijatelj ili kolega često ostaje zbunjen: “Jesam li nešto pogrešio?”. Dugoročno, ovakav obrazac gradi zid i udaljava ljude umesto da rešava problem.
Kako se nositi s njom?
Ako je prepoznajete kod sebe:
1. Prepoznajte ljutnju – pitajte se šta vas tačno nervira.
2. Učite asertivnost – jasno i mirno recite šta vam smeta.
3. Postavljajte granice – reći “ne” je zdravo, ne agresivno.
Ako je primjećujete kod drugih:
1. Ne reagujte defanzivno – smireno pitajte: “Čini mi se da si ljut/a, želiš li razgovarati o tome?”.
2. Imenujte ponašanje – recite šta primećujete bez optuživanja.
3. Čuvajte svoje granice – ne dozvolite da prikriveni bes utiče na vaše emocionalno zdravlje.
Pasivna agresivnost je znak neizrečene emocije. Iako izgleda kao izbegavanje sukoba, ona vodi u nerazumevanje i udaljenost. Otvorena komunikacija i emocionalna pismenost ključni su za zdravije odnose.
