Roditelji često žele da njihova deca budu srećna, pa lako upadnu u zamku da ispunjavaju svaku želju. Iako to deluje kao ljubav i pažnja, dugoročno može ometati emocionalni i socijalni razvoj deteta.
1. Frustracija je deo zdravog razvoja
Dete kroz frustraciju uči da se nosi s razočaranjem i razvija otpornost. Ako roditelji stalno uklanjaju prepreke, dete ne stiče toleranciju na frustraciju, što kasnije otežava kontrolu emocija i impulsa.
2. Granice daju sigurnost
Granice nisu kazna – one detetu pružaju strukturu i osećaj sigurnosti. Kada se svaka želja ispunjava, dete gubi osećaj granica i razvija uverenje da se sve mora odvijati po njegovom.
3. Odlaganje zadovoljstva gradi samokontrolu
Deca koja nauče da sačekaju pokazuju veću samokontrolu i uspešnija su kasnije u životu. Neispunjavanje svake želje odmah uči dete strpljenju i planiranju.
4. Ljubav se ne meri poklonima
Roditelji često popuštaju iz osećaja krivice, ali dete ne traži stvari, već pažnju i prisustvo. Ljubav se pokazuje razgovorom i toplinom, ne popuštanjem.
5. Odgovornost i zahvalnost se uče
Kada dete mora da se potrudi da nešto dobije, razvija osećaj postignuća, zahvalnost i samopouzdanje. Tako uči da se želje ostvaruju korak po korak.
Neispunjavanje svake dečje želje nije hladnoća, već ljubav koja jača karakter. Ključ je u ravnoteži – između razumevanja i granica. Dete koje nauči da ne može uvek sve, znaće da se izbori za ono što mu je zaista važno.
